ПРЕМA посљедњем попису становништва у БиХ из 1991. године, у Мостару jе живjело 23.846 Срба и 12.768 Jугословена, од коjих су већина били Срби.

Међутим, подаци УНХЦР-а из jуна 2007. године говоре да се у источни дио града вратило свега 3.869 Срба, а у западни дио Мостара само 4.124 становника српске националности.

На поражаваjуће слаб повратак Срба у град у долини Неретве пресудно jе утицала чињеница да Срби не постоjе у нормативно-правним актима и у Статуту града подиjељеног на бошњачки и хрватски дио. Представника српског народа jедва да има у структурама локалне власти. Мостарски Срби су, осим тога, и политички неорганизовани. Jедино свjетло у мостарскоj тами представља Српска православна црква, око коjе се окупља српски живаљ, али забрињава чињеница да дванаест година након Деjтона, СПЦ ниjе враћено више од 150 обjеката...

Оцjењуjући да jе положаj Срба у Мостару "далеко од доброг", предсjедник Републике Милан Jелић рекао jе за "Глас Српске" да се обнова српске имовине одвиjа веома споро, а да jе "евидентан и проблем слабе запослености повратника".

- Према информациjама са терена, нема довољно координациjе кад jе у питању обнова инфраструктуре и одржив повратак, па jе велики броj повратника доведен до руба егзистенциjе - истакао jе предсjедник Српске.

Милан Jелић сматра да jе потребна координисана акциjа извршне и законодавне власти на свим нивоима, како би биле створене претпоставке за одржив повратак Срба. Међутим, за побољшање статуса, према риjечима предсjедника Републике, од пресудног су значаjа улога и активност локалне заjеднице, односно градске управе.

- Истовремено, положаj Срба условљен jе и укупном ситуациjом у Мостару, због затегнутих односа Бошњака и Хрвата. Мислим да би веће присуство Срба у овом граду, као и у градскоj власти, релаксираjуће дjеловало и на тренутну ситуациjу - истакао jе предсjедник Jелић.

Први човjек Српске jе додао да на повратак Срба у Мостар утиче и чињеница да jе, тек недавно, у Градскоj управи симболично запослено 12 Срба и да ниjе испоштована уставна одредба о конститутивности народа и запошљавању државних службеника по попису из 1991. године.

- Градске власти мораjу да учине много више на запошљавању српских кадрова у локалноj администрациjи. За ово нису потребна додатна средства, већ одлучност и обавеза да буде испоштована одредба о конститутивности народа приликом запошљавања у органима управе. Проценат запослености службеника српске националности у органима jавне управе мањи jе од процента српског становништва, коjи тренутно живи у Мостару - закључио jе предсjедник Републике.

Предсjедаваjући Савjета министара БиХ Никола Шпирић оциjенио jе за "Глас Српске" да jе "недопустиво да се Србима у Мостару не враћа имовина, да их нема у извршноj власти и да су, практично, народ коjи не постоjи".

- Мостар jе подиjељен 50:50:0 у свим сферама друштвеног живота. Срба нема ни у привредним, ни културним институциjама... То jе неправда коjа мора да буде исправљена. Србима се мора обезбиjедити достоjанствен живот Мостару, мора им бити враћена имовина и пружена шанса да наставе да живе и раде кроз одржив повратак - рекао jе Шпирић.

Он jе констатовао да "Срби не постоjе у нормативно-правним актима и Статуту града подиjељеног на бошњачки и хрватски дио и да jе то био и главни разлог за њихову асимилациjу".

- Aсимилациjа jе наjтежа ствар коjа може да се деси jедном народу са историjског, демографског и сигурносног аспекта. За сада, jедина брана овом процесу у Мостару jе Српска православна црква. Поставља се питање: хоће ли Европа дозволити да се у Мостару изврши процес асимилациjе? Изузев, ако нису схватили да jе подjела Мостара на два диjела завршила са Србима, али онда о хуманости и демократиjи имаjу мало разлога да говоре - истакао jе Шпирић.

Предсjедаваjући Савjета министара jе додао да jе срамота што Српскоj цркви у Мостару ниjе враћено више од 150 обjеката, док су сви обjекти Католичке цркве и Исламске вjерске заjеднице враћени њиховим власницима.

- Треба учинити све, од локалних, преко институциjа Федерациjе до институциjа на нивоу БиХ да се Српскоj православноj цркви врати имовина. Таj процес треба да буде окончан што приjе - навео jе Никола Шпирић, упозоривши да "Шантићев град не смиjе остати без српског народа".

Врло брзо ћемо, наjавио jе Шпирић, позвати наjугледниjе особе из свих области друштвеног живота да се окупе у Мостару и да помогну обнову културних, образовних и вjерских институциjа. На таj начин дали бисмо до знања да Мостар ниjе траjно изгубљен и да Срби полажу право на оваj град, као и остали народи.

Влада Српске jе, у претходном периоду, издвоjила 1,32 милиона марака за обнову порушене имовине Срба повратника у Мостар.

Помоћ се, како су навели из републичког Министарства за избjеглице и расељена лица, састоjала у додjели грађевинског материjала и стимулативних средстава за уградњу грађевинског материjала, изградњи кућа по систему "кључ у руке" и реализациjи заjедничких проjеката.

Ово Министарство jе са 20 хиљада марака помогло обнову важног духовног и културног центра српског народа у овом региону, православног манастира Житомислић.

У jулу ове године представници Владе Српске су за обнову Друштвеног дома у повратничком насељу Бачевићи донирали 120 хиљада марака.

М. РAДЕТИЋ

ЦРКВA

Милан Jелић jе подвукао да би значаjниjе присуство Српске православне цркве у Мостару доприниjело масовниjем повратку Срба у оваj град, коjи jе кроз историjу био центар српске духовности и културе у Херцеговини.

- Охрабруjе почетак обнове манастира Житомислић, као и припреме за обнову Саборне цркве у Мостару. Подржавамо и активности Српске цркве и владике захумско-херцеговачког и приморског Григориjа. Ови позитивни помаци даjу наду да jе масовниjи повратак Срба у долину Неретве и те како могућ - истакао jе предсjедник Републике Српске.

ЗAБЛУДЕ

То што у кантоналноj влади и влади Федерациjе БиХ има мало српских представника, грешка jе и српске политике, коjа jе посматрала повратак као издаjу, па су, како jе нагласио Никола Шпирић, политичке заблуде дале погубне резултате.

- Мислим да jе данас сазрело вриjеме да Србима буду обезбиjеђена права као и свима другима, и то уз помоћ Бошњака и Хрвата, коjи виде да не могу умирити брод са два прамца - истакао jе Шпирић.