БAЊA ЛУКA - Посљедице љетошње суше и правих тропских температура током jула и у првоj половини августа видљиве су на већини њива, повртњака и воћњака у Републици Српскоj, али - бар за сада - нема иоле прецизниjих података о обиму и врсти причињене штете.

У републичком Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде тренутно располажу само раниjе начињеном процjеном, према коjоj се укупна штета у биљноj производњи Српске креће између 35 и 40 одсто.

Према риjечима вишег стручног сарадника у овом министарству за област биљне производње Саве Ранкића, комплетниjи и конкретниjи подаци о до сада причињеноj штети требало би да стигну наjкасниjе за петнаестак дана, а на основу снимљеног стања на терену, начиниће их општинске комисиjе за процjену штете.

Ранкић jе додао да jе такве извjештаjе до сада урадило и доставило надлежном Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде само десетак општина, а у међувремену jе осталим локалним заjедницама прослиjеђен додатни позив да убрзаjу процjену штете од суше на своjим подручjима.

Он jе изjавио за наш лист да су енормно високе температуре ваздуха током jула и изостанак падавина наjвише штете наниjеле усjевима кукуруза, коjи jе у то вриjеме био у наjосjетљивиjоj фази метличења и свилања. Када су у питању озима стрна жита - пшеница, jечам и овас - процjене су показале да jе штета минимална и да су остварени просjечан принос и квалитет зрна.

Киша средином августа, додао jе Ранкић, иако jе прилично закаснила и ниjе била обилна, ипак jе добродошла за већину усjева, а нарочито за кукуруз коjи jе засиjан на квалитетниjим земљиштима и коjи jе, захваљуjући томе и евентуалноj примjени агротехнике, успио да задржи зелену лиснату масу.

- Сасвим jе сигурно да jе на таквим парцелама, коjих jе отприлике око 50 одсто, киша доприниjела да се поправи укупно стање усjева кукуруза, као и принос и квалитета зрна ове житарице - рекао jе Саво Ранкић, додавши да jе киша прекасно пала jедино за биљке, чиjи jе већи дио лиснате масе спржила врелина.

М. МИЉУШ

КУКУРУЗ

Кукуруз jе већ дужи низ година наjзаступљениjа ратарска култура на њивама Републике Српске.

Према неким процjенама, протеклог прољећа засиjан jе на око 150 хиљада хектара.