ГЛОБAЛНЕ климатске промjене већ узимаjу данак широм свиjета. Само овог љета у Европи jе, због таласа афричких врућина, умрло више стотина лица.

Дугорочно гледано, климатске промjене и глобално загриjавање планете имаће различите негативне ефекте по здравље људи. Према процjени научника, три милиjарде људи биће угрожено заразном денг грозницом, а 40 одсто свjетске популациjе малариjом, С друге стране, 840 милиона људи биће погођено неухрањеношћу због губитка обрадиве земље.

Медицинска статистика упозорава на све већи броj болесника - метеоропата, међу коjима jе све више младих људи.

Доказано jе да нагле промjене времена (захлађење, отопљење, промjене ваздушног притиска, влажности ваздуха...) условљаваjу различита обољења, повећан броj саобраћаjних несрећа, али и самоубистава.

Проучавањем утицаjа временских (не)прилика на здравље људи бави се посебна грана науке - биометеорологиjа. Данас, уз свакодневну прогнозу времена, грађани могу да чуjу и биометеоролошки извjештаj и љекарске препоруке у зависности од синоптичке ситуациjе.

Због наглих температурних промjена, хитне помоћи су све пуниjе. Медицинари имаjу пуне руке посла да помогну срчаним болесницима, психички обољелим особама, астматичарима... Међутим, ни физички и психички здраве особе нису имуне на промjене коjе се дешаваjу у атмосфери.

- Наjугрожениjи су хронични болесници, стариjе особе због слабиjег терморегулационог механизма, особе коjе раде тешке физичке послове и послове на отвореном - истакао jе специjалиста ургентне медицине и замjеник начелника Хитне помоћи у Бањоj Луци др Дарко Обрадовић.

Према његовим риjечима, уобичаjене љекарске препоруке за вриjеме љетњих врућина су избjегавање, колико jе то могуће, боравка на отвореном, коришћење заштитних наочара и капа, као и ношење свиjетле и одjеће од природних материjала.

Обрадовић jе напоменуо да jе jако важно узимање повећаних количина воде и исхрана коjа треба да обилуjе воћем и поврћем.

Овог врелог љета, када jе жива у термометру прелазила 40 подjељак, Министарство здравља и социjалне заштите апеловало jе на послодавце да скрате или прилагоде радно вриjеме радницима коjи раде на отвореном.

Помоћник министра рада Борислав Родић нагласио jе да у нашем законодавству, као и у законодавству земаља бивше Jугославиjе, ниjе прописана горња граница температуре изнад коjе би послодавци били дужни да обуставе рад.

Међутим, како jе додао, ако нас захвати топлотни талас, какав jе регистрован два пута током овог љета, послодавац ће морати учинити све да се прилагоди условима рада.

- Новим Законом о заштити на раду коjи jе у маjу усвоjен у форми нацрта и упућен у jавну расправу, послодавац jе обавезан да припреми акт процjене ризика. Овим документом мораће да идентификуjе ризик сваког радног мjеста и предвиди мjере за заштиту - истакао jе Родић.

Нагласио jе да ће jедан од неспорних елемената у том акту бити и процjена температуре нормалне за рад.

Према његовим риjечима, у пракси се као нормална температура у фабричким халама узима температура од 27 до 32 степена Целзиjуса.

Родић jе напоменуо да ће актом о процjени ризика значаjно мjесто заузети служба медицине рада, коjа ће са послодавцем учествовати у изради документа коjи се односи на заштиту радника.

М. РAДЕТИЋ

(У петак: Како ублажити посљедице климатских промjена)

Негативне вибрациjе

Када се приближава невриjеме и задува вjетар, у атмосфери се ствара већа количина позитивних jона. На те електромагнетне импулсе реагуjе и људски организам. Биометеоролози тврде да тада настаjу промjене у хипоталамусу, важном подручjу мозга и хипофизи, жлиjезди смjештеноj испод мозга. Смањуjе се лучење хормона, а то може да узрокуjе депресиjу, главобољу или мигрену.