Тридесетjедногодишња Биљана Драгаш-Петрушић, коjа три године има диплому социjалног радника, jош чека да се запосли.

- За ово вриjеме, jедину шансу сам добила да стажирам у Дjечиjем дому "Рада Врањешевић" у Бањоj Луци. Послиjе годину дана приправничког, тоj установи ниjе био потребан социjални радник, па сам се поново приjавила на Биро - навела jе Биљана.

Она додаjе да се конкурси за посао, за коjи се школовала, риjетко обjављуjу. Истина, понекад се за одређени посао тражи завршен било коjи друштвени смjер, али сваки њен покушаj да на оваj начин дође до радног мjеста био jе безуспjешан.

- И даље сам без посла. Међутим, не губим наду, jер сам свjесна чињенице да треба имати стрпљења, и да се посао данас не може добити преко ноћи. Одлучила сам се на магистарске студиjе, коjе ће ми, сасвим сигурно, омогућити већи избор радних мjеста - не губи наду наша саговорница.

Примjер Биљане Драгаш-Петрушић, нажалост, ниjе jедини. Познато jе, наиме, да су друштвени смjерови на нашим факултетима дупке пуни, док на природним и техничким наукама "луфта" има на претек.

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске за прво полугодиште ове године, од укупног броjа незапослених, два одсто jе приjављених са високом стручном спремом. С друге стране, од укупног броjа запослених, 7,33 одсто jе са дипломом неке високошколске установе.

- Право стање потреба на тржишту рада не може да се мjери само према евиденциjи Завода. Због тога практикуjемо заjедничко дjеловање у свим сферама тржишта рада и правимо анализе - рекла jе нашем листу извршни директор за Сектор посредовања и активних мjера запошљавања у Заводу за запошљавање Републике Српске Сњежана Боровчанин.

Њихов главни интерес jе, како каже, да се младим људима омогући стицање радног искуства за полагање државних, приправничких или других испита потребних за запошљавање. Желе, такође, да се млади више укључуjу у привредне, економске и друштвене токове запошљавања и остану у нашоj земљи.

У складу с тим, Завод за запошљавање Републике Српске завршава проjекат запошљавања приправника са високом стручном спремом без радног искуства, коjи jе подржала и Влада Републике Српске.

На конкурс Завода, додала jе Боровчанин, приjавила су се 234 послодавца за запошљавање 576 приправника.

Уназад двиjе године, рекла jе она, Завод и Министарство просвjете и културе Српске успоставили су партнерски однос у креирању уписне политике у школе и на факултете. Сарадња jе, условно речено, поjачана у овоj години.

- Наша jе обавеза да информишемо jавност и надлежне установе о кретањима и потребама на тржишту рада. Министарству просвjете и културе доставили смо податке за протеклу годину, за све стручне спреме, о стању на тржишту рада, на основу коjих Министарство има преглед запошљавања по сваком кадру посебно. Оваj материjал послали смо у сврху креирања уписне политике у школе - истакла jе Боровчанин.

За позиве учитеља, педагога, психолога, новинара, економиста, правника и социjалних радника млади људи се буквално jагме. Математика, хемиjа и физика, опет, вапе за студентима.

Ниjе било довољно ни то што jе Влада Српске на техничким факултетима планирала много већи броj мjеста за школовање студената о трошку државе у односу на друштвене науке.

Стручњаци са универзитета оцjењуjу да се они коjи завршаваjу техничке факултете убрзо и запосле. Међутим, разлог за слаб одзив су, сигурно, тежи предмети на техничким факултетима али и чињеница да ниjе било потребе за кадровима у привреда.

Поjедине индустриjске гране, додаjу универзитетски стручњаци, постепено се "буде" што би требало да утиче и на пораст интересовања за техничке науке и "производњу" драгоцjених кадрова.

Интересантно jе поменути да jе Република Српска одскоро "поплављена" приватним факултетима за менаџмент.

С правом се поставља питање гдjе ће толики менаџери, поред свршених дипломаца три економска факултета и Факултета за производњу и менаџмент у Републици Српскоj да "брусе" своjе менаџерске способности?

Републички министар просвjете и културе Aнтон Касиповић рекао jе да jе у сарадњи са различитим привредним и друштвеним субjектима ове школске године покушао да направи другачиjи план уписа у средње школе.

- Нажалост, такве промjене отежаваjу традиционалне навике а локалне заjеднице врше притисак да се у одређеном мjесту отвори или задржи школа, коjа "нуди занимања за листу незапослених". Дио тих нелогичности успjели смо да отклонимо али остало jе jош тога да се поправи - истакао jе Касиповић.

Потребно jе, додао jе он, ориjентисати се на она занимања коjа доносе брзо запослење. У наредних годину дана, наjавио jе Касиповић, посветиће се више пажње дефинисању нових занимања код уписне политику за наредну школску годину.

- Понекад остаjемо затворени у традиционалном размишљању не осврћући се на трендове коjе доноси вриjеме, односно потребу да се наставни планови освjежаваjу и уводе атрактивна занимања. На томе ћемо заjедно радити са представницима републичког Педагошког завода - истакао jе Касиповић и додао:

- Чињеница jе да постоjе мање и више атрактивни студиjски програми, и да постоjи мањи интерес за упис на техничке и природне науке. Могуће jе да томе доприноси тежина школовања на техничким факултетима, међутим, дипломцима ових факултета што ће, надам се они и сами да препознаjу, отвориће се значаjан броj радних мjеста. Кад то кажем, приjе свега мислим на инвестициjе републичке Владе у оквиру развоjног програма.

Он jе обjаснио да jе већ извjесно да ће се у сектору електропривреде, саобраћаjа, нафтне индустриjе... отворити нова радна мjеста и да ће се, када то увиде, млади људи више опредjељивати за школовање на техничким факултетима.

Aнтон Касиповић jе рекао да се, без обзира на све, мора дозволити рад сваком студиjском програму, ако он испуњава услове предвиђене Уредбом коjа регулише њихов рад и оснивање, и коjом су прописане просторне, кадровске и остале претпоставке.

Ректор Универзитета Источно Сараjево Митар Новаковић мишљења jе да се одређеним кредитирањем или добрим стипендиjама мораjу стимулисати уписи на природне и техничке науке, jер се за кратак период испостави да нам кадрова из ових струка мањка.

- Чињеница jе да свакоме треба омогућити да студира оно што жели. Међутим, краjње jе вриjеме да се нешто предузме по питању рационалниjег креирања уписне политике на универзитетима. Редукциjа студиjских програма jе опипљиво питање, коjе прво треба добро размотрити, узети у обзир потребе тржишта, запошљавања, допринос друштвеном развоjу, а потом приступити корекциjама - рекао jе Митар Новаковић.

Први човjек бањолучког Универзитета Станко Станић рекао jе да jе Стратегиjа развоjа Републике Српске услов за квалитетно вођење политике запошљавања младих.

- Саставни дио тог документа била би и стратегиjа запошљавања младих са универзитетским образовањем. Њиме би се предвидjело коjим мjерама и механизмима ваља подстицати свршене средњошколце да на универзитетима уписуjу студиjске програме на коjима се школуjу кадрови коjи нам недостаjу - истакао jе Станић.

У разради тих мjера, додао jе он, нашле би се стипендиjе и кредити под повољниjим условима, и одобравали се студентима коjи се школуjу за дефицитарне струке. Несклад у интересовању младих за студирање на поjединим факултетима и потреба за радним мjестима одређених струка, према Станићевом мишљењу, могао би да се риjеши и "дjеловањем законитости тржишта рада".

- Оваj механизам, наjприjе, може дати резултате у средњорочном року. Он подразумиjева виши ниво привредног раста, jер у сиромашним привредама нема посла ни за запослене, а камоли за нове кадрове - закључио jе, на краjу, Станко Станић.

Жељка БAШИЋ

БРОJКЕ

На евиденциjи Завода за запошљавање наjброjниjи су економисти и правници али за ову струку постоjе и шансе за запошљавање. У jануару ове године било jе 296 правника без посла, а у прошлоj години запослило се њих 164. Лани се запослило 313 економиста, а у jануару ове године било jе 557 незапослених.

Статистички подаци Завода показуjу да jе прошле године запослено 1.583 људи са високом стручном спремом, док jе у jануару ове године на евиденциjи забиљежено 2.849 високообразованих кадрова у потражњи за послом.

У Републици Српскоj мањка дипломираних фармацеута, грађевинаца и архитеката, а риjетки су и професори руског jезика, политехничког васпитања и образовања, дипломирани математичари и информатичари, грађевински инжењери за високу градњу и инжењери аутоматике и електронике, инжењери jаке струjе...

КЛИНИЧКИ ЦЕНТAР

У Клиничком центру Бања Лука, према посљедњим подацима, мањкаjу рендген-техничари, анестезиолози, радиолози... Ова здравствена установа расписала jе програм специjализациjе за анестезиологе.