Ово jе наjвећа трагедиjа коjа jе погодила Грчку у посљедњих неколико децениjа. Земља изгледа као да су jе бомбардовали - овако jе за наш лист велику трагедиjу коjа jе погодила Грчку прокоментарисао становник Aтине Jанис Мавроидис.

И заиста, оно што се протеклих дана дешава у Грчкоj, незапамћено jе у модерноj историjи ове земље.

Према подацима Европског система за шумске пожаре, за само два дана, од 24. до 26. августа, у Грчкоj jе изгорjело 183.987 хектара шуме и обрадивих површина, а наjугрожениjе jе полуострво Пелопонез и острво Евиа, jужно од Aтине.

Од jула, када су почели пожари, па до краjа августа, у Грчкоj jе укупно изгорjело 268.834 хектара шуме и обрадивих површина, што се може назвати еколошком катастрофом без премца. Шуме у Грчкоj покриваjу 11 одсто површине и обухватаjу два и по милиона хектара земље. Према подацима, коjе су посљедњих дана обjавили грчки медиjи, спаљено jе пет шума од великог еколошког значаjа.

Већина Грка, разочараних неспособношћу Владе да учини нешто у заштити људских живота и добара пред ватреном стихиjом, полако ускраћуjе подршку актуелном премиjеру Костасу Караманлису. Испитивање jавног мњења, коjе jе спровела jедна приватна грчка телевизиjа, поражаваjуће jе за предсjедника грчке Владе, коjег ће 63 мртвих у пожарима вjероватно коштати премиjерске фотеље.

Према овоj анкети, чак 52 одсто Грка сматра да би Караманлис требао да поднесе оставку док њих 38 одсто сматра да заслужуjе jош jедан мандат.

"Хероjска одбрана" Олимпиjе, коjу jе грчка Влада представила као велики успjех, могла би да се претвори у наjвећи фиjаско Костаса Караманлиса. У медиjима се све више пише о скупом противпожарном систему коjи, не само да jе требао да заштити од пожара Олимпиjу, већ и подручjе у распону од десет километара, а коjи jе заказао због лошег одржавања.

У пожару у области Захаро, на западу Пелопонеза, спаљена су читава села, а у пламену jе живот изгубило 39 особа. На путу према Захару jош увиjек се могу видjети спаљени аутомобили и преврнуто ватрогасно возило. Путници из ових возила погинули су првог дана пожара, у петак, 24. августа. Становници Захара, коjи сваки дан пролазе преко "гробља" спаљених аутомобила, пале свиjеће на мjесту страдања своjих суграђана. Овдjе се десила и трагедиjа коjа jе наjвише потресла грчку и свjетску jавност, а у коjоj jе страдала циjела породица Параскевопулос. Маjка и њено четворо дjеце изгорjели су када су покушали да напусте ватром захваћено село Aртемида. - Зашто ова трагедиjа ниjе сприjечена? Циjела Грчка тражи одговоре! - огорчени су становници Захара.

Грчке власти су до сада привеле 32 особе, осумњичене за подметање пожара. У обраћању jавности грчки премиjер Костас Караманлис jе изjавио да "су пожаре, можда, намjерно подметнули политички екстремисти пред септембарске опште изборе".

- Толико jе пожара избило истовремено на различитим мjестима, да то jедноставно не може бити случаjно - рекао jе Караманлис.

У исто вриjеме, у грчким медиjима, поjавиле су се спекулациjе да су пожаре, коjи би могли бити "смртоносни" за актуелну грчку Владу, изазвали бескрупулозни градитељи како би проширили подручjе погодно за градњу луксузних хотела и викендица. Грчка jе jедина земља у Европскоj униjи коjа нема званични шумски регистар, што значи да, када шума jедном изгори, и њен званични статус нестаjе у пламену. Пошто риjетко долази до пошумљавања, подручjе коjе jе некад покривала буjна шума, нериjетко постаjе земљиште погодно за градњу модерних здања, коjа доносе огроман профит грађевинским фирмама.

Са личном картом и потписаном изjавом, у коjоj потврђуjе да jе претрпио штету у пожарима, сваки Грк може да добиjе новчану накнаду од Владе. Грчки медиjи преносе да jе систем исплаћивања одштете веома лоше организован и да су могуће масовне преваре.

- Ко су сви ови људи. Циjели живот сам провео овдjе и не препознаjем никога. Долазе из циjеле Грчке и узимаjу новац коjи им не припада - изjавио jе jедан становник града Пиргоса на Пелопонезу. Само у сриjеду, банке широм Грчке су исплатиле 25 милиона евра одштете. У jедним грчким новинама обjављена jе карикатура пилота у хеликоптеру коjи надлиjеће спаљена подручjа: "Да, господине премиjеру, како сте и наредили, избацуjемо новчанице од сто евра како би земља поново озеленила!"

Пожари у Грчкоj наjвећи су у посљедњих неколико децениjа у некоj европскоj земљи, а кроз људску историjи било их jе пуно, и то много катастрофалниjих, и са много већим посљедицама.

Jедан од наjпознатиjих пожара у људскоj историjи jе пожар коjи jе 64. године уништио Рим. У писаним изворима нема поузданих података коjи би потврдили да jе Нерон изазвао пожар, jер jе хтио да град преуреди и планира на нов начин. Оно што се зна са сигурношћу jе да jе Нерон одговорним прогласио хришћане, након чега jе наредио њихов прогон из Рима.

Велики пожар, коjи jе од 2. до 5. септембра 1666. године гутао Лондон, jедна jе од наjвећих катастрофа коjа jе погодила главни град Велике Британиjе у његовоj дугоj историjи. У пожару jе изгорjело 13.200 кућа, 87 цркава, међу коjима и чувена Катедрала светог Павла, четири моста на риjеци Темзи, велики броj школа, болница... Jедна шестина становника града, њих око 100 хиљада, остало jе без крова над главом, а тачан броj мртвих ниjе било могуће утврдити, мада се сматра да jе риjеч о више више стотина жртава.

Пожар се распламсао 2. септембра 1666. године у кући Томаса Фаринора, пекара краља Чарлса Другог, коjи jе вjероватно заборавио да угаси ватру у шпорету. Фаринор и његова породица су успjели да напусте кућу у пламену, док њихова служавка ниjе била те среће, па се води као прва званична жртва пожара, коjи ће промиjенити изглед Лондона. Jедан час након што jе ватра захватила кућу Фаринорових, обавиjештен jе и градоначелник Лондона сер Томас Бладворт, коjи ниjе сматрао да пожар представља велику опасност по град.

Управо због његове закасњеле реакциjе, ватрена стихиjа jе прогутала пет шестина града унутар зидина, а подручjе изван зидина такође jе готово збрисано са лица земље.

Послиjе пожара, градом су кружиле гласине да jе ова катастрофа резултат завjере Римокатоличке цркве. Француз Роберт Лаки Хубарт jе признао (вjероватно током мучења) да jе папин агент, и да jе он подметнуо пожар у Лондону. Обjешен jе 28. септембра 1666. године, упркос томе што су постоjали броjни докази да он никако ниjе могао да буде одговоран за подметање пожара.

Деведесет година касниjе, велики пожар изазван снажним земљотресом, промиjенио jе изглед друге велике европске приjестонице. На католички празник Свих светих, 1. новембра 1755. године, Лисабон, главни град Португалиjе, погодио jе jедан од наjсмртоносниjих земљотреса у историjи Европе(смртно jе страдало од 60 до сто хиљада особа). Четрдесет минута послиjе земљотреса, коjи jе траjао од три до шест минута, већ готово потпуно разорени град погодио jе цунами. Подручjе града, до коjег нису дошли таласи високи од шест до 20 метара, убрзо jе захватио велики пожар, коjи ће у наредних пет дана у потпуности промиjенити изглед jедног од наjљепших европских градова тог времена.

Jедан од наjтрагичниjих пожара у модерноj људскоj историjи догодио се 8. децембра 1863. године, а у њему jе изгорjело двиjе и по хиљаде вjерника у цркви "Дружбе Исусове" у Сантjаго де Чилеу. Претпоставља се да jе до пожара дошло када jе jедна од упаљених свиjећа запалила завjесу у овоj цркви, у главном граду Чилеа, након чега се ватра раширила великом брзином. За велики броj вjерника било jе немогуће изаћи из цркве, коjу jе ватра убрзо прогутала готово до темеља.

Велики пожар у Чикагу, од 8. до 10. октобра 1871. године, сматра се jедном од наjвећих катастрофа у Сjедињеним Aмеричким Државама у 19. виjеку. Дуго времена се сматрало да jе пожар избио на посjеду Патрика и Кетрин О'Лири, и да jе почео када jе крава срушила лампу, коjа jе запалила сиjено у штали. Двадесет година послиjе пожара, новинар "Чикаго Републикана" Маjкл Aхерн, коjи jе и пласирао ову причу, признао jе да jе све измислио "jер му се чинило да jе ова прича веома сликовита". Након пожара, из рушевина jе извучено 125 тиjела жртава, мада се сматра да jе укупно страдало око 300 становника Чикага. Несреће коjе ће услиjедити у овом америчком граду одниjеће много више живота (само у пожару у jедном чикашком театру 1903. године, у ватреноj стихиjи живот jе изгубило 600 особа), али се трагедиjа из 1871. сматра наjвећом у модерноj историjи Чикага, због великих разарања коjе jе град претрпио.

Пожар у Рахjстагу, у Берлину 27. фебруара, 1933. године, кључни jе моменат у успостављању нацистичке Њемачке.

Како му jе, послиjе именовања за њемачког канцелара недостаjала већина у парламенту, Aдолф Хитлер jе формирао коалициону владу, а потом расписао изборе за 5. март 1933. године.

Шест дана приjе избора, у Раjхстагу jе избио пожар за коjи jе Хитлер тврдио су га подметнули комунисти и да jе "први корак у комунистичкоj револуциjи".

Нацисти су пожар искористили као повод да од предсjедника фон Хинденбурга траже да потпише Декрет о пожару у Раjхстагу, коjим jе укинута већина грађанских права у Њемачкоj: слобода изражавања мишљења, слобода штампе, права на окупљање, приватност поштанских пошиљки, телеграфских и телефонских комуникациjа. Декрет о пожару у Раjхстагу jедан jе од првих корака коjе су нацисти предузели како би успоставили jеднопартиjску диктатуру у Њемачкоj.

Припремила Радана КЛЕПИЋ