БAЊA ЛУКA - Због суше и jулских врелина подбацио jе род и квалитет поjединих врста воћа и поврћа у Републици Српскоj. То jе створило потешкоће у откупу планиране количине сировине за прераду у домаћим фабрикама.

Наиме, због мањка и лошиjег квалитета поjединих врста воћа и поврћа из домаћих воћњака и повртњака, готово сви значаjниjи прерађивачи у Српскоj принуђени су на увоз, приjе свега, из земаља окружења.

У бањолучкоj фабрици за прераду воћа и поврћа и производњу сокова “Витаминка” су истакли да наjвише тешкоћа имаjу са обезбjеђењем довољних количина одређених сорти паприке, као и брескве од домаћих произвођача.

Директор, овог успjешно приватизованог предузећа, Жарко Микић у разговору за наш лист jе рекао да посебно недостаjе такозване парадаjз-паприке, као и паприке познате под називом “бабура”.

Према његовоj процjени, због мањка ових и jош неких врста поврћа и воћа на домаћем тржишту, “Витаминка” ће, ради испуњења планираног обима овогодишње производње од око 24.000 тона разних производа, бити принуђена да повећа увоз сировине за 50 одсто у односу на првобитно планирани обим.

- На подручjу Лиjевче поља, гдjе смо са произвођачима уговорили испоруку већих количина краставаца и парадаjза, род jе знатно подбацио. Међутим, успjели смо да потребне количине краставаца обезбиjедимо на подручjу Зворника и Велике Кладуше. Када jе риjеч о парадаjзу, веће количине би требало да стигне са подручjа Сембериjе, тако да, бар када jе у питању то поврће, неће бити потребе за увозом. Тренутно jе актуелна и шљива, коjе ће, по свему судећи, бити у довољним количинама - изjавио jе директор “Витаминке” Жарко Микић.

Он jе подсjетио, да ова фабрика настоjи да од домаћих произвођача откупи што веће количине сировине, а путем увоза се обезбjеђуjе jедино оно воће и поврће коjег нема довољно у земљи или jе лошег квалитета, коjи не одговара “Витаминким” стандардима.

Како обезбиjедити потребне количине сировине за овогодишњу прераду, питање jе коjе мучи и друге прерађиваче у Српскоj.

У фабрици за прераду воћа “Приjедорчанка” у Приjедору, примjера ради, остварен jе мањи обим откупа jагодичастог воћа од планираног, а како су недавно изjавили одговорни у овом предузећу, поjединих врста, попут боровнице, практично и ниjе било у понуди.

Пословођа у производњи Бранко Шипка jе изjавио, између осталог, да се због подбачаjа рода раних сорти шљиве у домаћим шљивицима, ова врста воћа већим диjелом увози из Србиjе. Међутим, тренутне процjене и стање на терену показуjу да са обезбjеђењем касниjих врста воћа, приjе свих крушке и jабуке, неће бити већих проблема.

Иначе, планирани овогодишњи обим производње у овом приjедорском предузећу jе око 14.000 тона, што jе за око 45 одсто више него прошле године.

М. МИЉУШ

СТРУЧЊAЦИ

Домаћи воћарски стручњаци, међу коjима и шеф Завода за воћарство у Бањоj Луци Нада Завишић, оцjењуjу да су засади крушке наjтеже подниjели дуготраjну сушу. Мањак влаге, поред осталог, узроковао jе развоj биљних болести, раниjе опадање листа и заостаjање у развоjу плодова. Шљива jе добро родила, али су плодови због jаке суше нешто ситниjи и без довољно сока, а слично jе и са jабуком, па се такви плодови неће моћи дуже одржати у хладњачама, сматраjу поjедини стручњаци.