"ПРЕСЛИКAВAЊЕ" западног система опорезивања додате вриjедности, урађено уз помоћ странаца, иза jе нас.

Одговор на питање због чега jе изостављено "пресликавање" диференциране пореске стопе, присутне у већини европских земаља, можемо само да нагађамо.

Креатори оваквог система опорезивања су заборавили економски и социjални миље ових простора. Ратом опустошена и разjедињена привреда са изузетно ниским степеном коришћења постоjећих капацитета, уз све негативности процеса приватизациjе, довели су стопу незапослености до 40 одсто.

У БиХ се jош увиjек полемише о ефектима увођења пореза на додату вриjедност, посебно о потреби да се садашња jединствена стопа од 17 одсто замиjени диференцираном.

И док полемика траjе, своде се рачуни увођења пореза на додату вриjедност. Чињеница jе да jе добар дио сиве економиjе уведен у легалне токове, као и да су фискални приходи у БиХ енормно скочили. Међутим, пораст фискалних прихода има и "тамну" страну, с обзиром на то да jе jако пуно новца извучено из привреде, коjа jе, у борби за опстанак, морала да посегне за додатним банкарским кредитима, тако да jе задуженост привреде добрано порасла.

Другим риjечима, ликвидност и солвентност у сегменту привреде постаjе све теже рjешив проблем.

Повећањем циjена и становништво jе и те како осjетило увођење ПДВ-а. То потврђуjу подаци његове задужености.

У просjеку, сваки грађанин БиХ, без обзира на то да ли се ради о пензионеру или новорођенчету, по основу потрошачких кредита, тренутно дугуjе - хиљаду марака. Елем, негативан ефекат увођења ПДВ-а осjетили су и привреда и становништво.

Испада да jе позитиван ефекат остварила само држава и то на свим нивоима власти. Изостављањем реализациjе обећања - да ће се вишак новца прикупљен ПДВ-ом вратити кроз социjалне програме - логично jе све чешће питање гдjе завршава прикупљени вишак?

Н. Р.