КОМИСИJA за економиjу и социjалну политику Европске униjе 2006. године дониjела jе препоруку, на основу коjе сви облици транспорта робе на простору Униjе мораjу да буду оптимализовани и интегрисани, како би били обезбиjеђени ефикасниjе пословање робнотранспортних компаниjа, бржи проток робе и услуга, заштита животне средине и смањење укупних трошкова превоза роба.

Иако нас jош не обавезуjу препоруке ЕУ, посебно не у области транспорта робе, у Републици Српскоj одавно постоjе инициjативе за оснивање робнотранспортних логистичких центара, коjи би подигли ефикасност транспорта робе, те имали позитиван ефекат на укупну пословну климу у Српскоj и БиХ.

Развоjем мреже ових центара у Републици Српскоj и Федерациjи БиХ били би створени предуслови за реализациjу технолошко-економских и еколошких циљева макро и микродистрибуциjе добара. Тачниjе, такви центри омогућаваjу оптимализациjу транспортних, шпедитерских, царинских и свих других послова на путу робе од испоручиоца до коначног корисника.

Поред тога, развоjем оваквих логистичких центара били би створени предуслови за успjешну и ефикасну кооперациjу друмског и жељезничког транспорта. На таj начин били би створени предуслови да транспортна предузећа буду измjештена из ужих градских jезгара, што би увелико побољшало квалитет живота у урбаним срединама.

Jедан од зачетника идеjе о оснивању робнотранспортног центра у Републици Српскоj, власник добоjске шпедитерске компаниjе “Интершпед”, Милко Гогић, за “Глас Српске” jе рекао да би jедан такав центар у Добоjу представљао значаjну карику у процесу између макро и микродистрибуциjе.

- Основни циљ формирања оваквог логистичког центра, и то баш у Добоjу, jе обjедињавање свих битних логистичких дjелатности у дистрибуциjи и транспорту. Оваj ефекат међусобног повезивања остваривао би се тако што би и понуђачи услуга и корисници РТЦ-а били на jедноj локациjи - истакао jе Гогић.

Према његовим риjечима, РТЦ Добоj користила би предузећа локалног друмског и даљинског саобраћаjа, шпедитерске организациjе, предузећа за складиштење робе са различитом структуром и намjеном, као и увозна и извозна предузећа са помоћним службама. У склопу овог центра налазили би се и терминали интегралног транспорта, жељезница са робним и индустриjским колосиjецима и пратећим делатностима, складишта, царинске зоне...

- Све наведене повољности тешко да би игдjе могле да буду сконцентрисане, сем у Добоjу, коjи jе стратешка раскрсница путева, робе и транспортно-инфрастуктурних комуникациjа - истакао jе Гогић.

Он jе нагласио да се на подручjу добоjске региjе наjвећи броj увезене робе, а посебно аутомобила, тренутно царини и опорезуjе у неким другим, импровизованим центрима, као што jе Тешањ.

- Управа за индиректно опорезивање БиХ толерише двиjе стопе опорезивања, па велики броj грађана ове региjе, сасвим разумљиво, своjе обавезе измируjе тамо гдjе су стопе ниже, у Тешњу - навео jе Милко Гогић.

Jедан од житеља Добоjа, коjи jе желио да остане анониман, рекао jе за наш лист да jе недавно своj аутомобил оцаринио у Тешњу.

- Тако сам уштедио око двиjе хиљаде марака. Што бих некоме поклонио таj новац, кад може да остане у мом џепу - рекао jе он.

На основну само овог примjера ниjе тешко закључити да се из Српске у Федерациjу на оваj начин на годишњем нивоу прелиjе више стотина хиљада марака. Да не говоримо о простору, коjи jе због различитих пореских стопа отворен за разне облике манипулациjа и малверзациjа.

- Формирањем робнотранспортног центра у Добоjу биле би онемогућене досадашње малверзациjе и примjена различитих стопа за опорезивање и царињење робе у овоj региjи. Ниво услуга био би подигнут на европски ниво, а грађани би имали логистички центар коjим бе се поносили. Треба нагласити да би у њему било отворено наjмање сто нових радних места, на коjима би били запослени високостручни и високообразовани кадрови, што би и те како било од користи како за сам град Добоj, тако и за читаву региjу - истакла jе директор “Интершпеда”, Сања Jовић.

Иако jе ово предузеће испоштовало законом прописану процедуру око оснивања РТЦ-а, оваj логистички центар jош ниjе почео са радом.

Зашто?

Скупштина “Интершпеда” jе jош 2004. године дониjела одлуку о оснивању робнотранспортног центра. Наредне године Скупштина акционара “Жељезница Српске” одлучила jе да оснуjе заjедничко предузеће - Друштво са ограниченом одговорношћу - под називом Робнотранспортни центар Добоj. Ове одлуке “Интершпеда” и “Жељезница” прихватила jе и Скупштина општине Добоj у септембру 2005. године.

Међутим, тадашњи премиjер Српске, Перо Букеjловић (коjи jе на ту функциjу дошао са мjеста предсjедника Управног обора “Интершпеда”!) ниjе хтио да да сагласност за формирање овог центра, иако jе као предсjедник УО такву одлуку раниjе потписао.

- Од тада до данас само чекамо одлуку Владе, па да кренемо са послом. Уздамо се у оперативност и прагматизам садашњег предсjедника Владе и надамо се да ће он дати сагласност да започнемо са реализациjи овог значаjног привредног проjекта - нагласио jе Милко Гогић.

Б. ГРУЛОВИЋ

РОБНИ ХОТЕЛИ

- Логистички центри у Европи су “робни хотели” са пет звjездица. Региjа Добоj задовољава све критериjуме из студиjе оправданости и изградње jедног оваквог центра - нагласио jе носилац израде “Студиjе оправданости логистичког центра Добоj”, доц. др Милорад Килибарда.