БИJЕЉИНA - Иако jе ноћ за ватрогасце у Биjељини по правилу мирниjа од дана, у свом богатом дугогодишњем искуству они су и тада, понекад били у занимљивим ситуациjама. И ноћу понекад избиjу пожари, заборави неко кључ од стана, па ватрогасци улазе кроз прозор у стан.

Током наше посjете ноћноj смjени, шеф смjене Млађан Васић, коjи се овим послом бави већ 24 године, каже да jе током дугогодишњег рада "било свега", од гашења пожара, jезивих несрећа, па чак и скидања мачака са дрвета.

- Дешавале су се и комичне ситуациjе. Дођемо у село да гасимо пожар, а домаћин нас заустави па каже, "Стани, не почињи док ми не кажеш колико ће то да кошта!", а ватра гори. Кад смо му обjаснили да ништа не кошта, тек онда нас jе пустио да угасимо пожар - прича Васић.

Његов колега Хамдиjа Пашалић - Пикси, коjи jе са Васићем истог дана приjе 24 године почео да ради оваj посао, рекао jе да jе оваj надимак добио приjе познатог фудбалера Драгана Стоjковића.

- Као диjете тренирао сам гимнастику па, пошто сам био међу наjситниjима, мене и jош jедног друга, коjи смо стално били на зачељу колоне, прозвали су Пикси и Дикси - присjећа се Пашалић и додаjе да jе љубав према ватрогаству стекао jош у младости када се као дванаестогодишњак учланио у музичаре при ватрогасном друштву, а послиjе jе постао и ватрогасац.

Васић jе истакао да се овом професиjом почео бавити сасвим случаjно, након воjске, гдjе jе прошао противпожарну обуку, а сада рече да би опет изабрао оваj посао.

- Свака интервенциjа jе другачиjа и на своj начин интересантна, што даjе динамичност овом, иначе веома захтjевном и опасном послу. Никада нису била два иста пожара или интервенциjе - рекао jе Васић.

Ватрогасци кажу да jе било и случаjева да се у журби замиjене чизме како би се што приjе интервенисало, па онаj коjи дохвати мањи броj "прокука" док се не заврши гашење пожара.

Наjтеже им jе, рекоше, гасити огромне сjенаре по семберским селима. Наjjезивиjе су им интервенциjе у саобраћаjним удесима, гдjе мораjу резати возило како би унесрећене извукли напоље, или када на мjесту несреће затекну угушене димом. Прошле године су имали 200 интервенциjа, а ове, до сада већ око 150.

Рекордан броj пожара догодио се током jулских незапамћених врућина, чак 19 у дану, када jе мобилисана цjелокупна бригада. Потребно им jе, кажу, обновити и њихов возни парк, како би интервенциjе биле брже и ефикасниjе, а од пет цистерни, чак четири су старе више од 30 година. М. ПAJИЋ

КAНAДЕР

Ватрогасци Млађан Васић и Хамдиjа Пашалић су 1989. године ишли и на Хвар као испомоћ у гашењу пожара, коjих jе те године, баш као и ове, било изузетно много.

Тада су, кажу, први пут видjели и авион канадер у акциjи на гашењу ватрене стихиjе, а ишли су и у Сремску Митровицу да помогну гашење великог пожара у фабрици "Матрос".

ЛAЖНИ ПОЗИВ

Ватрогасци упозораваjу да докони људи, претежно млади, ноћу често зову дежурни телефон "123" без конкретног повода и тако блокираjу оваj броj. Таквих позива се евидентира и по 200 током само jедне ноћи.