ЗВЕЧAН - У двиjе полузавршене стамбене зграде у центру Звечана, иза цркве Светог Николе између коjих се налази огромна рупа пуна канализационих вода и фекалиjа, живе 24 српске породице из Свињара и других села коjе су побjегле послиjе мартовског насиља 2004. године.

- Истоварили су нас на жељезничкоj станици у Звечану и оставили нас да се снађемо. Чули смо за ове зграде и дошли. Двиjе године смо спавали на стиропору jер ништа нисмо имали - каже Славица Jовић док стоjи поред смрдљиве баре изнад коjе висе каблови за струjу.

- Умало се нисмо запалили приjе неки дан од ових каблова коjе смо сами спровели да бисмо имали струjу. Ништа немамо. Нема посла за нас, врата се затворе чим поменеш да си из Свињара, додаjе она.

- Хтjели смо да сами спроведемо канализациjу, али су људи из општине дошли и забранили нам. Бара се скупила jер су они ископали рупу. Струjу смо морали да спроведемо преко каблова коjи висе са зграде. Желе да нас истjераjу одавде, а ми немамо гдjе да одемо - каже њен муж Љубиша Jовић.

Мултиетничко село Свињаре, коjе се налази у близини Звечана,

већински српског града, недавно jе обновила косовска влада. Власници кућа се, међутим, жале на слаб квалитет обновљених кућа и на редовне провале и крађе.

- Покрали су чак и мjерила за струjу. Ништа нам ниjе остало. Крали су чак и славине из кућа- причаjу становници Свињара коjи сада преживљаваjу у Звечану.

У Свињару jе приjе мартовског насиља живjело 580 становника и било jе 147 српских кућа. Сада у њему живи само Воjислав Jовић са супругом, док избjегло становништво долази возом из Звечана сваког дана у 11 и ради у пољу до 15 часова.

- Тада су безбjедни, а ноћу као нису- подругуjе се Jовић док коси

башту.

- Jа се не осjећам угрожено. Безбjедан сам, нико ми не приjети нити ме напада. Наjближи комшиjа ми jе Aлбанац - каже Воjислав Jовић коjи jе стриц Љубише Jовића из Звечана.

На питање зашто се остали становници не врате у обновљене куће, Jовић одговара:

- Aко кер окуси коску у граду, не враћа се у село.

- Ниjе све у безбjедности. Jа се не осjећам угрожено, а патрола

свакодневно има по селу - каже Воjислав Jовић.

Драгомир Симић из Свињара, коjи сада живи у зградама за интерно расељена лица у Звечану и чиjа тераса са коjе виси кабл за струjу гледа на бару фекалиjа, каже да jе годину дана живио у Свињару послиjе насиља и да се поново вратио у Звечан jер су га Aлбанци свакодневно терорисали.

- Нећу да се вратим. Боjим се. Нико ми не гарантуjе безбjедност- каже он у сузама. - Погледаjте гдjе живим, а немам гдjе да одем.

Милорад Радивоjевић, лидер заjеднице Срба из Свињара у Звечану, подиjелио jе новинарима списак инцидената у селу од 1998. године до данас у коме су наведени броjни напади, убиства, крађе и пљачке коjе су Aлбанци починили над српским живљем у Свињару.

Косовска влада финансирала jе обнову Свињара, а свега пет власника од 126 кућа jе изjавило да jе задовољно реконструкциjом. Због великог броjа жалби, комисиjе су послате како би размотриле стање и све су извиjестиле да jе реконструкциjа лоше изведена и да таванице између спратова могу сваког тренутка да паду, наводи се у извjештаjу коjи jе Радивоjевић саставио на основу података Међународне организациjе за миграциjе, података НAТО-а, саопштења владе и изjава очевидаца.

Полициjа

Косовска полициjска служба, коjа 24 сата дневно патролира Свињарем, тврди да у Свињару нема етничког насиља и да крађе и провале у празне куће нису етнички мотивисане, већ да лопови користе прилику како би украли што више.