ОСЛО - Руска застава на морском дну испод леда Сjеверног пола jедан jе од сигнала да се неке земље спремаjу да у задато вриjеме, до 2009. године - у вjероватно посљедњоj великоj подjели поморске териториjе у историjи - узму своj дио колача, jавила jе Бета.

У свиjету, према неким процjенама, треба да буде раздиjељено око седам милиона квадратних километара, што одговара величини Aустралиjе. Та површина криjе незнане количине нафте и гаса и богатства живог свиjета.

За подjелу jе стигло само осам захтjева, иако педесетак приобалних држава има право да до 13. маjа 2009. затражи да им се, у складу са конвенциjом из 1982. године, утврде права на морско дно. Међу достављачима захтjева су и Русиjа, Aустралиjа, Француска и Бразил. Наjспектакуларниjи jе био потез Москве коjа jе недавно обjавила да jе руска тробоjка пободена испод мора, на дубини од 4.261 метар, на Сjеверном полу.

Приобалним земљама, према Конвенциjи о мору из 1982, припада и морско дно изван зоне од 200 наутичких миља ако jе дио гребена континента и одликуjе се плићим водама.

Неки гребени протежу се стотинама километара приjе него што нестану у дубинама океана коjе нису власништво ниjедне земље.

- То jе вjероватно посљедња велика подjела у историjи - рекао jе

Роjтерсу Ларс Кулеруд коjи савjетуjе земље у развоjу како да поднесу захтjеве за располагање морским дном. Он ради у фондациjи ГРИД-Aрендал коjу воде Програм УН за човjекову средину и Норвешка.

Наjвећих недоумица има и биће у регионима гдjе земље окружуjу воде, попут Jужног кинеског мора или Aрктичког океана.

Према ставу Русиjе, гребен испод Aрктичког океана доказуjе да jе

Сjеверни пол руски, иако jе обала Сибира далеко двиjе хиљаде километара.

Данска, коjа управља Гренландом, каже да jе пол дански а ту jе и

Канада коjа jе на другом краjу истог гребена.

Сjеверни пол, према званичном процjенама СAД, можда криjе четвртину неоткривене нафте и гаса у свиjету.

Енергетске компаниjе данас експлоатишу нафту и гас са све веће

дубине, чак и са три хиљаде метара. Нико, међутим, jош ниjе у стању да вади нафту у близини Сjеверног пола, али би глобално отопљавање могло да учини таj регион знатно доступниjим.

Земље коjе пропусте рок ризикуjу да им УН не признаjу захтjеве. Таj рок не обавезуjе земље коjе нису ратфиковале конвенциjу, попут СAД.

Комисиjа УН неће моћи да одлучи о захтjевима коjи се “преклапаjу”, односно када двиjе или више земаља траже исти дио морског дна. Такве захтjеве враћаће владама и процес ће, како се очекуjе, траjати годинама, можда и децениjама.

РИБЉИ ФОНД

Сваки одобрени захтjев за већом површином односиће се само на морско дно, не и на рибљи фонд.

Експерти подсjећаjу да повећање лимита за риболов на 200 наутичких миља седамдесетих година jедва да jе изазвало икакве конфликте.

Неки чак сматраjу да ће подjела морског дна подстаћи сарадњу и

указуjу на Шпаниjу, Француску, Ирску и Британиjу коjе су заjедно

подниjеле захтjев за располагање морским дном Бискаjског залива.

И Норвешка, jедна од малоброjних коjа jе доставила захтjев, напомиње да блиско сарађуjе са сусjедима попут Русиjе и Исланда, посебно када jе риjеч о размjени стручних података.