ИЗJAВA кандидата Социjалдемократске партиjе за хрватског премиjера, Љубе Jурчића, да српски капитал ниjе пожељан jер су “ране jош свjеже” изгледа да jе близу истине и већинског, мада прећутног, расположења у Хрватскоj, иако су Jурчићеву изjаву пожурили да одбаце и службени Загреб и његова странка, jавио jе Танjуг.

Инвестициjа из Србиjе у Хрватску, наиме, практично нема, мада jе посљедњих година било више покушаjа српских привредника да инвестираjу у тоj земљи, а хрватски привредници, економисти, руководиоци Привредне коморе и политичари “уредно” изjављуjу да jе српски капитал добродошао, као и сваки други.

Посљедњи обрађени подаци Хрватске господарске (привредне) коморе у тоj области односе се jош на 2005. годину, када се инвестициjе из Србиjе биљеже у укупном износу од безначаjних 0,13 милиона евра.

С друге стране, због улагања хрватских предузећа од преко 365 милиона евра, Србиjа jе лане доспjела на друго мjесто хрватских инвестициjа, иза Шваjцарске са 703 милиона, док jе Босна и Херцеговина са 357 милиона евра потиснута на треће мjесто.

Уз “Aгрокор” као наjвећег улагача, коjи jе купио низ прехрамбених предузећа као што су “Фриком”, “Диjамант” и двиjе трговачке куће, “Дукат” jе постао власник фабрике млиjечних производа “Сомболед”, Виндиjа произвођача сточне хране Унип из Ваљева и Задружне млекаре из Лаjковца.

Грађевински концерн “Неџе” купио jе производњу цемента и креча “Jелен До”, индустриjу грађевинске керамике “Полет” из Новог Бечеjа и циглану “Тоза Марковић”.

Загребачка Школска књига купила jе београдски БИГЗ, док jе “Пан” купио београдску Фабрику хартиjе. “Пастор група” jе купила београдски “Гасоп” и “Ватроспрем”, а у текстилу М-профил купио jе “Интекс” из Младеноваца.

Међутим, привредници из Србиjе, и поред многих настоjања, нису успjели да уложе своj капитал, а разлози за то су очито приjе свега политичке природе, будући да законска регулатива предузећа из Србиjе ставља у равноправан положаj са интересентима из других држава.

Приjе неколико година породица Карић изразила jе интерес за градњу пословно-стамбене зграде у центру Загреба, али без успjеха, поготово што jе у међувремену дошло до краха њиховог пословног царства.

Жељко Митровић, власника ТВ Пинка, покушао jе да преузме Кроациjу Рекордс (бивши Jуготон) и дао понуду од 30 милиона евра за Нову ТВ, али такође - без позитивног исхода.

Бизнисмену и власнику “Делта Холдинга” Мирославу Мишковићу ни моћни власник Aгрокора Ивица Тодорић, с коjим jе покренуо пословну сарадњу, ниjе могао да помогне код куповине jедне од месних индустриjа.

Ипак, “Делта” би се наредне године могла наћи у Хрватскоj, jер “Делта Спорт” као дио Холдинга може да отвара кафетериjе познатог британског бренда “Коста кофи” због франшизе коjу има за подручjе бивше Jугославиjе и Aлбаниjу. Тако би у пет година у Хрватскоj Мишковић могао инвестирати четири милиона евра и запослити око 200 људи.

Улазак српског капитала у Хрватску посебно jе био у центру пажње недавно, поводом афере око куповине “Млиjечне индустриjе” Карловац.

У том случаjу прихваћена jе понуда хрватског предузећа коjе се бави прометом коже и има само двоjе запослених са пет хиљада евра годишњег промета. Због наводног учешћа српског капитала, занемарена jе понуда jедне холандске фирме иза коjе стоjи британски фонд “тежак” милиjарду евра, коjи jе већ инвестирао 400 милиона долара у прехрамбену индустриjу у земљама региона.

У све су се умиjешали и политичари, приjе свега поменути Jурчић, коjи jе изjавио да - ако СДП добиjе изборе и могућност да састави владу - не би продао предузећа у Славониjи српским бизнисменима, jер су ране jош свjеже и не треба стварати нелагоду хрватским грађанима.

Реаговања су била броjна. Aктуелни хрватски премиjер Иво Санадер за Jурчићеву изjаву jе рекао jе да jе за анале политичке глупости и да представља “потпуно главињање СДП-а”, уз оцjену да таква изjава не користи хрватским компаниjама коjе су аквизирале у Србиjи и у jугоисточноj Европи.

Морао се огласити и шеф СДП Зоран Милановић коjи jе, бранећи Jурчића, рекао да jе изjава истргнута из контекста и да не одражава ни његове, ни ставове СДП-а.

- СДП jе увиjек био и jесте отворен за диjалог, толеранциjу и пословну сарадњу и са Србиjом - рекао jе Милановић, додавши да у капиталу нема националности.

Он jе рекао и да ако хрватска предузећа улажу и развиjаjу се у Србиjи, онда то и Хрватска мора jемчити и то не само српском, него и сваком другом капиталу и свакоj предузетничкоj инициjативи.

ДЕБAЛAНС

У причи о све већем уласку хрватског капитала у Србиjу и немогућности да српски привредници уложе своjа средства код западног сусjеда, свакако треба указати и на значаjан увозно-извозни дебаланс између двиjе земље.

Према подацима Хрватске господарске (привредне) коморе, лани jе у Србиjу извезено разне робе у вриjедности од 516,8 милиона долара, док jе Хрватска из Србиjе увезла робе за 227,3 милиона долара.