ПAРИЗ - Сто дана од доласка на мjесто шефа државе, Никола Саркози jе и даље на насловним странама готово свих дневних и недjељних новина, пренио jе Танjуг.

Медиjски “овердоз” његовим ликом током предсjедничке кампање се наставља и чини се да Французима jош ниjе досадио.

Недељник “Експрес” се пита: “Зашто фасцинира?” и закључуjе да jе то зато што личи на просjечног Француза коjи jеде пицу и jедноставно се изражава.

Његови сународници не престаjу да се чуде новом стилу предсjедника државе, коjи приjе свега жели да остави утисак човjека од акциjе, коjи jе тамо гдjе jе потребан, било да jе у питању ослобађање бугарских болничарки из Либиjе, сахрана погинулог рибара у Бретањи, реаговање на кризу на свjетским берзама у писму њемачком канцелару Aнгели Меркел или емотивни сусрет са оцем петогодишњег дjечака кога jе силовао вишеструко осуђивани педофил.

- Мене воле кад сам од користи, док су неки, као Симон Веjл или Бернар Кушнер вољени када не служе ничему - умио jе да изjави као министар унутрашњих послова.

Непредвидљива и недосљедна политичка еволуциjа хтjела jе да му се управо ово двоjе некадашњих политичких противника приклоне, Веjл подршком у предсjедничкоj кампањи а Кушнер као jедан од “прелетача” из редова социjалиста коjи jе постао његов министар спољних послова.

Таjну његове популарности jедан министар у влади обjаснио jе на сљедећи начин.

- Постоjи равнотежа између предсjедника, коjи jе у потпуности свjестан своjе моћи, укључуjући и у спољним манифестациjама снаге и аспекту гламура, и човjека коjи посjедуjе аутентични осjећаj за jавност, захваљуjући коме остаjе близак људима.

Саркозиjев говор jе jедноставан и директан, свима разумљив.

- Aко ништа друго он бар умиjе да каже - умиjу често да примиjете његови сународници.

Ова “блискост са народом” резултат jе завидног познавања jавног мњења, његових очекивања и жеља, на основу неброjаних анкета коjе jе наручио jош као министар унутрашњих послова, и у Францускоj нове, медиjске стратегиjе коjа подсjећа на англосаксонски модел “спининга”, односно брижљиво промишљене стратегиjе комуникациjе.

Телевизиjска камера jе тако постала главно оружjе новог предсjедника, уз “малу помоћ” приjатеља међу коjима су наjвећи медиjски магнати.

Колико jе моћ слике важна, показуjе и скандал поводом фотографиjе са љетовања коjу jе почетком мjесеца обjавио недjељник “Пари мач”, а на коjоj су фото-монтажом уклоњене гламурозне наслаге сала на стомаку предсjедника, коjи jе приказан док весла голих прса.

Власник овог популарног листа jе иначе његов добар приjатељ Aрно Лагардер, коjи jе власник jош неколико дневних листова и радио станица.

О “саркоманиjи” говори и прашина коjа се дигла око нове књиге Jасмине Резе, “Зора, вече или ноћ”, у коjоj jе прослављена књижевница направила портрет шефа државе након што га jе пратила у стопу током предсjедничке кампање.

Ова књига, у коjоj, према коментарима у францускоj штампи, ауторка ниjе избjегла општоj фасцинациjи Саркозиjевим ликом, наjављена jе као литерарни догађаj и приjе него што jе обjављена.

ИЗAЗОВ

Прави изазов чека га у септембру, у сфери суштинских реформи коjе jе наjавио у домену економиjе са циљем да смањи државни дефицит и повећа куповну моћ грађана.

Неколико показатеља му не иде у прилог, као што jе низак привредни раст, дефицит у спољноj трговини, финансиjска криза, синдикати коjи су ископали ратне секире.

Они наjављуjу врућу политичку jесен у коjоj ће нови предсjедник морати да се суочи са осjетљивим економским и социjалним питањима коjа су дуго гурана под тепих.