МОСТAР - У мостарскоj Галериjи "Светозар Ћоровић", у Кући Ћоровића, у току jе изложба старог чешког фотографа Брунера Дворжака, са низом мотива снимљених 1905. године на подручjу Цазина, коjа ће остати отворена до 29. августа, када ће jе замиjенити изложба миниjатура мостарских сликара, браће Aце и Драгана Jаничић.

- Иако ни покоjни Aцо, ни Драган нису академски сликари (први jе био професор биологиjе, други jе економиста), обоjица вуку jаку умjетничку жицу и њихова дjела, овог пута смо се одлучили за миниjатуре, сигурно ће се свидjети нашоj публици - обjаснио jе потпредсjедник мостарског СПКД "Просвjета" Ратко Пеjановић, напомињући да jе ова галериjа постала препознатљива у граду на Неретви и да на отварањима изложби буде од 70 до 90 људи.

"Просвjета" jе лани организовала 23 приредбе; њени чланови, међу коjима се, уз нашег саговорника, истичу Синиша Jокић, Предраг Ербез, Горан Косанић, Соња Шулентић... увjерени су да ће их и ове године организовати толико, упркос чињеници да су им приходи из буџета са 1.500, смањени на 950 марака мjесечно.

- Ови приходи - додао jе Пеjановић - нису, додуше, смањени само нама, него и осталима. Aли, и поред тога, уз лична одрицања и помоћ неких других, можемо достићи лањски броj... Ниjе нам своjевремено било лако ни да се латимо издавачке дjелатности, али се данас поносимо што смо издали пет књига. Ма колико то био мали броj, за нас jе то велики корак!

У Кући Ћоровића, гдjе "Просвjета" има двиjе просториjе, смjештена jе и библиотека друштва, са 4.500 обрађених књига, као и два депоа, од коjих jе у jедном близу 7.000 картографски jош несређених књига, а у другом више од 200 углавном поклоњених слика. Друштву их претежно поклањаjу умjетници коjима jе оно претходно организовало изложбу у своjоj галериjи.

- Ни са поjединцима ни са институциjама из Републике Српске немамо никакву сарадњу, изузев с Музеjем Херцеговине из Требиња, а и то понаjвише захваљуjући директору Ђоки Одавићу, коjи jе jедан риjетко агилан, честит и поштен човjек - истакао jе Пеjановић и додао:

- Неколико пута смо од њега узимали слике. Сjећам се како нам jе jедном дао и слике Милене Шотре, коjе су код нас петнаест дана биле постављене и jако посjећене. Па прошле године за Божић, препоручио нам jе академика Милорада Ћоровића и он jе био ту са своjим радовима. Jа сам њему нудио изложбу Aца Jаничића... Заиста с поносом истичем ову сарадњу.

Ж. JAЊИЋ

ШAНТИЋЕВA СПОМЕН-СОБA

Близу "Просвjетиних" просториjа jе Музеj књижевности Херцеговине, у њему и спомен-соба Aлексе Шантића. На питање какво jе интересовање за собу наjвећег мостарског пjесника, Пеjановић jе рекао:

- Jако велики броj људи са стране, али и Мостараца, нарочито средњошколаца, свраћа да обиђе ту собу. Примjећуjем да их има из разних краjева, почев од Невесиња, Билеће, Бање Луке, до мjеста у Црноj Гори, Србиjи... Мислим да у том смислу постоjи култ Aлексе Шантића. Међутим, оно што jе мени у овоj причи ружно jесте што Шантићева соба више ниjе радна соба, него спомен-соба! Иако постоjе експонати радне собе: кревет, радни сто, слика његове сестре Персе, али све jе то избачено и сад jе ту само спомен-соба! Као што jе ту и спомен-соба пjесника Хамзе Хуме... Ми, опет, као "Просвjета", већ двиjе године смо саорганизатор "Шантићевих вечери поезиjе" у оквиру Мостарског љетњег фестивала, а и сваке године 2. фебруара - на годишњицу Aлексине смрти - приредимо омаж пjеснику, посjетимо његов гроб и статуу, положимо цвиjеће, па у вечерњим сатима организуjемо поетско вече или изложбу неких његових радова.