Послиjе жестоког сукоба са потjером код пећине у близини села Румбока, усташки терористи су се разбили у мање групе. Група коjу jе предводио "генерал" Илиjа Главаш кренула jе према планини Вран, код Дувна, али не са првобитним планом да тамо успоставе своj "устанички штаб", већ да се сакриjу од потjере коjа им ниjе дала дисати.

Командант дилетантске операциjе "Феникс" Aмброз Aндрић, заjедно са Видаком Бунтићем, Мирком Власновићем и "командантом хрватских револуционарних снага" Павлом Бегаром, спремали су биjег према планини Чврсници, такође код Дувна.

У тоj срамотноj бjежаниjи терористи нису имали времена да размишљаjу коjег би се правца требали придржавати. У сваког од њих увукао се велики страх. Зато су и одлучили да по властитом избору одаберу правац и бjеже главом без обзира. Они коjи су били пориjеклом из ових краjева jош нису губили наду да ће пронаћи склониште код наjближе родбине. Тим мислима био jе вођен и Илиjа Ловрић, звани Ремац. Он се налазио у Главашевоj групи, коjа jе безглаво jурила према Врану.

Чим се ова група нашла изнад Дувањског поља, Ловрић се одвоjио говорећи како га пече савjест што су оставили самог Хорвата, Канциjанића и Кешкића. Пут коjим се кретао личио jе на козjу стазу. Тумараjући тако, стигао jе до jедног пропланка са коjег су се назирали кровови Мандиног Села, недалеко од Дувна. На том путу терориста jе набасао на неког дjечака, коjи га jе потом упутио у село Барчане, према Шуjици, гдjе се налази прва продавница.

Гушање са трговцем

Када jе стигао у продавницу, покушао jе невjешто да лаже трговца да му се на путу за Имотски повриjедио коњ и да му jе потребна храна. Трговац jе знао с ким има посла, па га jе одмах шчепао за врат. У том рвању успио jе да се отргне и побjегне из продавнице. Док jе бjежао у правцу Месиховине, трговац jе пуцао из пиштоља и ранио га у ногу. Храмљући, Ловрић jе предвече стигао у село Буковицу, али jе на домак првих кућа пао покошен из аутомата jедног од резервиста из потjере.

Aкциjом у Буковици терористичка група jе преполовљена. Седморица су била ликвидирана, а двоjица ухваћена жива. На читавом подручjу од Бугоjна на сjеверу до Мостара на jугу и даље приjетила jе опасност од могућег упада усташких терориста.

Из штаба снага безбjедности коjе су руководиле операциjом "Радуша 72" стизала су упозорења на поjачану мобилност, пошто су се разбиjени терористи почели понашати као рањене звиjери. Jедан од главних циљева било jе њихово спречавање да избиjу на Jадран, због могућих диверзиjа у љетовалиштима. Зато jе постављена стража на Камешници код Ливна, у сектору Малиновац. Истовремено, воjска и полициjа контролисали су велики дио планине и непрестано били у покрету. Пошто се ради о краjу у коjем су живjели искључиво Хрвати, становништву jе наређено да повуче сву стоку са тог подручjа и да се ништа не креће тим тереном, а нарочито ноћу.

Хрватски "генерал" Илиjа Главаш наредио jе своjоj групи од пет терориста да се дању скриваjу у шуми, а ноћу пробиjаjу према jугу. Под његовим "заповjедништвом" остали су jош само Петар Бакула, Стjепан Љубас, Филип Бешлић, Влатко Милетић и Лудвиг Павловић. Међутим, и ова групица се почела распадати. Негдjе изнад Дувањског поља од "генерала" се одвоjио Илиjа Ловрић. Настала jе свађа око тога на коjу jе страну сигурниjе бjежати. Павловић, Љубас и Милетић сматрали су да jе наjсигурниjе на jуг, гдjе су се, наводно, могли прикрити код Павловићеве родбине у селу Витини код Посушjа. Главаш jе предлагао биjег у средњу Далмациjу, а потом украсти какав брод и побjећи у Италиjу.

Тако су се низ обронке Чврснице спустили изнад Посушjа. Кад су стигли на домак села Ракитно, Главаш jе наредио да се зауставе и припреме за ноћење. Одлучио jе да не уђу у село одмах него ноћу.

У уторак, 4. jула, касно увече, терористи су стигли у село и упутили се у кућу католичког жупника, од коjег су тражили храну. Њихово кретање примиjећено jе и у селу Конгора на краjњем jугу дувањске општине. Схвативши да им jе потjера за петама, група терориста се упутила према западу.

Пут их jе водио према Дебелом брду. Када су у освит зоре мислили да jе опасност прошла, Главаш jе, за сваки случаj, послао Павловића и Милетића у извидницу терена. Брзо су се вратили са "лошим" виjестима да их воjска опкољава. Терористи су заиграли на фактор изненађења. Будно су пратили свако кретање jединица, коjе су сачињавали борци Посушког, Љубушког и Лиштичког партизанског одреда. У зору, 7. jула, на подручjе Голог брда овим jединицама пристригло jе велико поjачање, иако нису ни биле свjесне да су већ биле на пушкомет до терориста.

Изненадна паљба

Упозорене на опрезност, jединице коjима jе командовао Фрањо Грубешић, напредуjући кроз шуму, изненада су биле нападнуте. Из густог шибља проломила се бjесомучна паљба. Све се то догодило муњевитом брзином, па неки борци нису успjели на вриjеме наћи заклон. Грубешић jе осjетио само први метак, а потом jе пао на земљу. Поред њега, погинуо jе Бранко Љубичић, наjближи саборац.

Шесторица терориста су искористила тренутак збуњености у редовима снага безбjедности и дали се у бjекство према Далмациjи, сматраjући да их тамо чека спас.

У оружаном сукобу на Голом брду рањен jе и Петар Бакула. Метак га jе погодио у скочни зглоб, што jе отежавало даље кретање овог терористе.

Упутили су се према западу и већ неколико дана нису набасали ни на кога живог. У сриjеду, 12. jула, стигли су у подножjе Динаре, на jугоисточноj страни. Тада се група поново осипа, пошто Павловић и Милетић одлазе на jедну, а Главаш, Љубас и Бешлић на другу страну. Рањени Бакула ни сам више ниjе знао шта ће ни куда ће. На краjу jе одлучио да се придружи Главашевоj групи.

(Наставиће се)