ВИШЕ од двадесет хиљада људи окупило се и ове године у Стричићима код Бање Луке на 42. традиционалном Кочићевом збору.

Народ жељан живота, традициjе на коjу се сви позиваjу сjатио се на Змиjању, у родном мjесту великог српског писца и народног трибуна Петра Кочића да чуjе коjу паметну.

Све jе почело парастосом Петру Кочићу у цркви на Клисини и полагањем виjенаца на спомен-обиљежjу борцима погинулим у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Тачно у подне центар догађања jе пренесен испред родне куће Петра Кочића, гдjе jе у оквиру пригодног програма "Кочићу у част" писцу Ранку Прерадовићу из Бање Луке уручена овогодишња "Кочићева награда".

Награда за наjбољи школски литерарни рад "Змиjањче" припала jе ученици бањолучке Основне школе "Иво Aндрић" Милици Њежић.

Послиjе jе испред школе са Кочићевим именом уприличен културно- забавни програм.

И ове године, поред градске управе, сви конци организациjе били су у рукама предсjедника Завичаjног друштва "Змиjање" Драгутина Илића. Мада се већ неколико посљедњих година наjављуjе обнова родне куће Петра Кочића у Стричићима и ове године jе све остало у домену монументалних идеjних проjеката.

Униформисана лица са ознакама Градске управе и ове године су међу првима посjетиоцима пожељели добродошлицу. На циjену паркинг- карте од пет марака ове године jе било мање замjерки. Бар jе лако било ући и изаћи.

Ред културе, ред jагњетине... Све то заливено jе хектолитрима пива и газираних сокова. Дjеца су била задовољна сладоледом, рингишпилом и по коjим шареним балоном.

Завршни, за многе и главни дио змиjањске народне параде била jе борба Jабланових потомака.

Бик Зећо, од ове године власништво Илиjе Граховца, коjи jе прошле године без праве борбе постао шампион, и овог пута jе до финала стигао без достоjног отпора. Полуфинале jе добио предаjом без борбе. Тек у финалу бик браће Шкрбић, Путаљ, пружио jе отпор, али jе на краjу и он изгуран из арене оивичене jеловим даскама.

Стампедо, коjи jе услиjедио кад су се бикови помиjешали са окупљеним народом на тренутак jе подсjетио на улице шпанске Памплоне, само што су гледаоци на Мањачи имали шири простор за свеопшту бjежаниjу.

Масан брк, пун стомак и мобилни снимак бодљавине и ове године су били главни вашарски сувенири. Да се подигне вашарски реjтинг и сакриjу трагови шаторских напора, затамњене наочале су се и ове године показале на дjелу.

И ове године наjвеселиjе jе било у шатору код "Кочића", "Шоре" и "Паjића". Баjа Мали Книнџа, Jован Перишић и шатор са плакатом Ћане били су наjпосjећениjи. Наравно, и наjвеселиjи.

Текст и фотографиjе Миладин МИХAJЛОВИЋ